Drenovac: мај 2012

Poplava u Drenovcu

Maj je ove godine veoma kišovit.

I danas je padala kiša. Ali danas mnogo vise nego prethodnih dana. Mnogo, mnogo vise.

Toliko da je Drenovački potok, inače potočić što se lenjo kotrlja kroz selo, narastao toliko da je podigao na noge čitavo selo. Toliko da mnogima nije jasno, odakle tolika voda.

Ovolika količina vode svedoči da je na Jastrepcu danas palo mnogo kiše u vrlo kratkom vremenu. U Maloj Plani je padala kiša i bila je takođe veoma obilna. Kao i u Prokuplju. Očigledno je da se sva voda iz jastrebačkih potoka brzo spuštala i istovremeno pravila sve veće potoke, da bi, kada su svi, istovremeno, stigli u drenovački potok, dobili oblik jednog velikog talasa koji je, dalje skupljajući usputne manje potoke i time dobijajući na snazi, rušio sve pred sobom.

Prema svedočenju Slađane Krstić, supruge Zorana Krstića, vodeni talas je naišao i ušao u selo iznenada. Ličio je na prvi talas cunamija, naravno mnogo manji, ili na talas koji nastaje kada se sruši brana. Slađanu je uplašila tolika količina vode koja se odjednom pojavila u njenom dvorištu. Ipak, tu nije bilo velikih prepreka i talas je projurio kroz njeno dvorište. Ušavši u selo talas se našao pred nizom manjih ili većih prepreka koje je ili lomio ili se zbog njih širio i plavio sve veće površine.

Ono na šta su nekolicina Drenovčana ukazivala i upozoravala se ,na žalost, desilo: Drenovački potok je pokazao koliko može biti razoran. Regulacija njegovovog toka je, od početka, ličila na nemoguću misiju. Broj zainteresovanih da se to pitanje pokrene sveo se na nekoliko Drenovčana čije su kuće smeštene pored potoka. U onoj meri u kojoj je rasla udaljenost kuća od potoka,u toj meri je opadala zainteresovanost njihovih vlasnika da razmišljaju o potoku, kao i o problemima koje on ovakav, neregulisan, stvara ili tek može stvoriti. I kada je takav, neregulisan, Drenovački potok pobesneo i iznenada, narastavši da neslućenih razmera, upao u selo, ništa nije bilo da ga uspori ili usmeri, ništa nije bilo što bi bi se moglo zvati makar i minimalna zaštita. Potok je ušao i nosio sve pred sobom, odneo pola puta, ušao u kuće i štale, izbacio u dvorišta sav šljam koji je pokupio usput. Potok je svima pokazao kakvi smo: lenji, nezainteresovani, neodgovorni. Da li će nas ovog puta, makar malo, promeniti? Umeju li Drenovčani da sednu za sto i suoče se sa problemima?

Ništa se neće rešiti ako se ne krene u regulaciju čitavog toka potoka. Možda bi bilo dobro utvrditi granične linije do kojih je voda danas doprla i na osnovu toga započeti sa izradom plana zaštite. Potok nam je pokazao svoju snagu, pokazao šta može. Sada je na Drenovčanima da pokažu malo jedinstva i odlučnosti, i da pokažu da li išta mogu da urade zajedno, kao selo.

Mada je most rađen sa velikim elanom,način na koji je odnešen govori o tome koliko je lose urađen. Sada je jasno da je jedan propust prečnika 80-90 santimetra premali da primi svu vodu koja može doći. Zbog male propusne moći otvora, voda se tu skuplja, plavi obale uzvodno, a kad naraste prelazi put, roni ga i odnosi. Potreban je bolji, čvršći, betonski, most. Ali, jasno je da bolji most od ovoga Drenovčani sami ne mogu da urade.

Zato, TREBA SE OBRATITI OPŠTINI.

Opština mora da pomogne, zato i postoji.