16.04.2012.

Kada govori o životu, ljudima, najvišim vrednostima i lepoti  čovek u različitim trenucima i različitim povodom  pronalazi hiljade stvari koje proglašava najlepšim u životu i najvišim smislom života, mnogo toga je spreman da stavi u pesmu i peva o tome, mnogo toga je spreman da stavi na zastavu i bori se i umre za to, ali sve to će skloniti  u stranu i zaboraviti onog momenta kada se suoči sa najveličanstvenijim prizorom koji poznaje ljudsko oko – sa trenutkom rađanja novog života.  Nema većeg uzbuđenja i veće radosti u istoriji jednog ljudskog života od onih dana kada si u jednom od njih saznao da si stvorio novi život, a u nekom drugom ga ugledao i bio očaran magijom trenutka u kom si u rukama prihvatio biće koje te je čudesnom  rasporedom gena zauvek povezalo sa osobom koju si odabrao da voliš „... dok nas smrt ne rastavi“. 

Danas je u kući Miroljuba Krstića bio dan u kome se svako od ukućana prepuštao ushićenju koje se u svakome od njih javljalo sa saznanjem da je u njihovu kuću ušao novi život. Danas su Ivan i Jasmina Krstić postali otac i majka jedne male devojčice.Devojčica je došla na svet u 14 sati i 30 minuta u prokupačkoj bolnici, i bila je teška 3,5 kilograma. 

Slatka je radost i prelepo je saznanje da je postala prababa koje ima baba Jela, čudesno je saznanje Miroljuba i Zorice da je njihov san postao zbilja u kojoj će im oko nogu trčati neko ko će ih zvati dedom i babom, ali se verovatno ništa ne može meriti sa uzbuđenjem kojim Ivan i Jasmina čekaju svoju kćer da je prigrle svojim životima.

Neprocenjiv je osmeh koji je vest da je Jasmina rodila kćer izazvao na licima svih Drenovčana. Dečja graja će od danas u Drenovcu biti za jedan glas bučnija. Ima li lepše muzike od dečje graje?

Kao što se kuća Krstića podmladila tako je i Drenovac prestao, bar za neki dan ili mesec, da tako deprimirajuće brzo stari.