13.03.2012

                 Jedna stara reč koja se može čuti u Drenovcu

Arnica

Natalija Stanković (1903-1991), supruga Janićija Stankovića (1905-1979) je mesto iza dvorišta Sibina Stankovića (1910-1976),(rođenog brata Janićija Stankovića)sve do „nasipa“ (puta Prokuplje – Kuršumlija) zvala - arnica. Kada  bi njeni unuci, Srećko i Miroslav, poželeli da se igraju sa drugarima,a to su najčešće bili Rade Krstić iz Drenovca i Boban Dimitrijević i Milomir Lazić iz Male Plane, ona bi im govorila :

„ Detišta, nemojte ovde u avliju da pravite vrlivoj, idite u arnicu!“

 Oni su znali gde je to.

             Otvaranjem kapije Sibina Stankovića stupalo se u arnicu

Pošto reč arnica polako nestaje iz upotrebe, značenje te reči je mnogima  nepoznato, pa ćemo zato na ovom mestu reći nekoliko reči o njenom poreklu i značenju.

Reč arnica je veoma stara i raširena u mnogim krajevima južnog i jugoistočnog Balkana. Osnova reči arnica je grčka, pa tako novogrčka reč  àrni  znači „jagnje“, a pridev ãrnisios „jagnjeći“. Ovu reč su u svoj jezik primili Romanovlasi iz srednjovekovne Srbije i oblikovali novu reč arnici (čita se arniči) koja se zadržala do danas u mnogim krajevima Srbije i Bugarske u obliku „arnič“ u značenju „obojena (crvena) vunena pređa“. U jezičkoj simbiozi sa srpskim nastavkom „ica“ nastala je reč „arnica“. Reč je nastala u stočarskoj terminologiji i njom su nazivana polja, neobrađena i pokrivena travom, na kojima su pasle ovce sa jaganjcima. Reč, naravno, nije bila slučajno izabrana, već je njenim izvornim značenjem sugerisano njeno novo značenje, a koje je sada bilo „mesto za jaganjce“, to jest arnica je bilo mesto gde su se ovce jagnjile.

Nestankom nemanjićke srpske i ostalih balkanskih srednjevekovnih država Romanovlasi su se polako asimilovali u „velikom slovenskom moru“ na Balkanu, pa su se i mnoge njihove jezičke specifičnosti izgubile ili preoblikovale. Narod u Srbiji je ipak u svom jezičkom blagu sačuvao uspomenu na njih, ali je sa vremenom menjao značenje mnogih njihovih reči. To i nije bilo čudno, ako se zna da su se Romanovlasi bavili pre svega stočarstvom, a Srbi pretežno poljoprivredom. Postepenim opadanjem stočarstva gubila se i specifična stočarska terminologija.

I desilo se da su mnogi stočarski termini dobili nova, poljoprivredna značenja. To se desilo i sa terminom arnica. Reč arnica je prilagođena srpskim terminima glagola orati (oranica) i dobila oblik ornica.

Reč  arnica odnosno ornica se javlja u mnogim mestima jugoistočne Srbije i svuda ima poljoprivredno značenje. U Baličevcu arnica je „polje na kome se ne radi“, a u Izvoru (Svrljig) „proplanak u šumi, prostor izložen vetrovima“. Za lokalitet Golemu arnicu u Babičkoj gori, kažu da je “ledina, pašnjak“.Reč arnica je upotrebio V.P.Petrović kada je opisivao Zaplanje i Leskovačko  u rečenici: „devojke se sastave pred nečijom portom ili na nekoj arnici i rabote...“ U Lužnici ornica je „njiva, svako mesto u polju“, u Svrljigu „zaravan ispod brega“ . U jednoj lirskoj pesmi iz Lužnice pominje se reč ornica u stihovima:

„Projde momče kroz goricu

Pa iskoči na ornicu

Da si vidi pokornicu (čobanicu)“

Smatra se da se oblik arnica pretežno sreće u krajevima oko Južne Morave, a ornica u krajevima Istočne Srbije i Bugarske. U Makedoniji ornica  je „neorana, neobrađena njiva“, u Bugarskoj „dve – tri godine neobrađivana njiva“.

Dakle, značenje reči arnica ili ornica je: „ledina, seoski pašnjak“.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Proleće je blizu

Počelo je orezivanje voćaka

 Zoran Krstić je poljoprivredni stručnjak pa zato ne treba sumnjati da posao koji radi, radi kvalitetno

                            U pozadini njegova supruga Slađana

 Slađana i komšija Milutin Ristić, u pozadini Zoran

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

STR „CACA“ – Mala Plana

Pod teretom snega urušena terasa je uklonjena a na njenom mestu je nikla nova, mnogo čvršća i lepša. 

                Majstori - Zoran Cakić, Radisav Đokić i Milan Stanković