27.03.2012.

Danas je u Beogradu, u 72 godini, umro Miljurko  Aranđelović.  Miljurko je rođen 1940. godine, u Drenovcu, kao prvo dete Radosava - Raleta Aranđelovića i Jane Aranđelović. U braku sa Ružicom ima dva sina: Veljka i Vladana.  

Čudnom igrom sudbine Miljurko je preminuo samo desetak dana nakon svoje supruge Ružice.

Najdublje saučešće porodici u bolu za gubitkom dragih osoba u tako kratkom vremenskom periodu.  

24.03.2012.

SVADBA

Jelena Ristić, ćerka Milutina i Jelena Ristić, udaje se danas za Boška iz Prokuplja.

23.03.2012.

Čišćenje potoka

Akteri: Stojan Stamenković, Miroslav Stanković i Srećko Stanković

22.03.2012.

Danas su MLADENCI.

Mladence slave supružnici koji su u brak stupili posle 22. marta prethodne godine.

Ivan i Jasmina Krstić, koji su se venčali nedavno, danas su čitavog dana primali goste koji su im donosili poklone,  pomažući  im ,na simbolički način, da lepo započnu život u bračnoj zajednici.

U prvom planu majke mladenaca Zorica i Danijela

iza otac mlade Nedeljko i kumovi Bojan i Saša Nešić

Danas žene peku posne kolačiće – mladenčiće, koje premazuju medom. Mladenčići simbolizuju dug, srećan i sladak život, i njima se nude deca i svi koji pre podne dođu u kuću.

Srećni Mladenci!

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Svi putevi u drenovačkom polju  kao  i obale i korita svih vodenih tokova koji prolaze kroz selo ili kroz seoski atar (a to su Drenovački potok, Jaruga I Toplica) su već danima, mesecima i godinama, mesta gde se slobodno, nasumično i bezobzirno  izbacuju tone i tone najrazličitijeg  otpada.

I to pred očima nemoćnih i ogorčenih Drenovčana.  

Kako se to desilo da seoski atar Drenovca, od pruge do Toplice, postane deponija smeća  na koju najveći deo stanovnika Male Plane neometano istovaruje sav mogući i nemogući otpad?

Kako se to desilo da ti ljudi tako besomučno truju i uništavaju  posejane njive pa čak i Toplicu, najveću reku i navrednije blago našeg kraja?   

 Verovatno niko od njih ne uspeva da primeti tihi bes koji gori u očima svakog Drenovčanina kada se pored njega,vozeći traktor prepun nekog odvratnog smrada,  obesno sjure putem niz selo. 

Drenovčani su uvek, većim delom, bili miran i trpeljiv narod. Tako i sada, naučeni od života, misle da tu njima, jednostavno, nema pomoći. Neznajući, pritom, da su zakoni, i Zakon o zaštiti životne sredine, i Zakon o upravljanju otpadom, i Zakon o vodama, na primer, svi na njihovoj strani.   

Na žalost, neko njihovo životno iskustvo  ih uči da će sve ponovo biti kao sa onim čovekom kome su ljudi govorili:

“Čoveče, svi zakoni su  na tvojoj strani!”

Na šta im je on rezignirano odgovorio:

“Zakoni  jesu, ali ljudi nisu!”

Mogu li "ljudi" omogućiti  Drenovčanima da, u skladu sa zakonima Srbije, zaštite i sačuvaju svoju seosku teritoriju od bezobzirnih trovača i štetočina?

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Jedan čovek, gotovo da je bio pesnik, je govorio:

“Svuda mrak dolazi odozgo, kao plašt pokriva sela i gradove, jedino u mome selu noć dolazi odozdo, kao da se skrivala po tavanima i sokacima, a onda izašla, polako se podigla i prekrila nebo.”

Postoje ljudi koji su spremni da posvedoče da je tako i u Drenovcu.

21.03.2012.

Drenovački  potok je već decenijama u veoma  lošem  stanju duž čitavog svog  toka kroz selo, što govori, pre svega,  o nebrizi Drenovčana, ali taj negativan utisak o njegovom stanju prelazi u nevericu i očaj kada se suočite sa stanjem i izgledom potoka, i okoline koja ga okružuje, kod seoskog mosta. Potok  je tu doneo sve što je, od njegovog  ulaska u selo do mosta, bacano u njegovo korito, i prosto je nemoguće zamisliti čega sve tu nema. Pored toga, tokom godina je u tom delu potoka niklo dosta vrba i bagremova čiji je gusti splet granja zadržavao mnogo od otpada i na taj način stvarao gotovo neprobojnu branu vodi, pa je prilikom malo obilnijih kiša postojala stalna opasnost da potok poplavi dosta obale uzvodno . Sa šibljem, koprivom i gustom travom izniklom u blatu koje  zahvata dvadeset do trideset metara potoka uzvodno od mosta, sve je stvaralo utisak koji vas je nagonio da to nazovete jedinim mogućim rečima – SEOSKIM  RUGLOM.  

Drenovački potok

Snimak načinjen sa mosta - 06.03.2012.

 Čišćenje je počelo - Miroslav Stanković

Izgled  potoka je bio takav da su Miroslav i Srećko Stanković, ispod čijih dvorišta je ovaj deo potoka, dugo mislili da se bez mehanizacije i pomoći ostalih Drenovčana, tu ne može ništa uraditi. Ipak, kada su juče  sišli u potok, shvatili su da stanje nije beznadno, da sloj blata jeste veliki ali ipak ne onoliko koliko su se oni plašili da će biti, da to jeste problem ali da će im verovatno  isto toliko muke zadati i uklanjanje vrba i njihovog korenja. Shvatili su da posao čišćenja potoka neće biti lak i da će verovatno trajati malo više vremena, zbog toga što će ga raditi sami, ali će dovođenje u red tog seoskog rugla, što su odlučili da po svaku cenu urade, biti velika satisfakcija obojici.
A najlepši kraj čitave priče bio bi kada bi se Drenovčani dogovorili da svi zajedno učestvuju u održavanju potoka. 

14.03.2012.

Drenovac je do pre nekoliko godina imao kompletno ulično osvetljenje, ali su se, sa vremenom, na mnogim sijaličnim mestima počeli dešavati kvarovi, koji nisu otklanjani, tako da je uskoro svetlelo samo tek možda trećina postavljenih sijalica. Stojan Stamenković je tokom čitavih ovih godina uporno tražio od Elektrodistribucije iz Prokuplja da pošalje ljude koji će otkloniti kvarove, ali je sve to ličilo na igru gluvih telefona. Sve do danas.

Jutros iza sedam sati ljudi iz Elektrodistribucije su obavestili Stojana da će doći pa je on izašao da ih dočeka. Kada su stigli, proverili su svako sijalično mesto, zajedno sa Stojanom – budući da je on znao stanje na svakom od njih, izvršili potrebne popravke, skinuli stare, neispravne, a postavili nove sijalice, tamo gde je bilo traženo postavili nova sijalična mesta, jednom reči – sve je bilo dovedeno u red.

Dan je bio dosta prohladan, pa su se svi dosta smrzli jer je čitav posao trajao vise od četiri sati. Kada su oko dvanaest sati ušli u kuću kod Stojana svi su bili zadovoljni, radnici što su uradili posao zbog koga su bili poslati i pritom se dosta smrzli, a Stojan zato što je problem uličnog osvetljenja konačno stavljen ad akta.

U šest sati uveče zasijale su se sve sijalice.

13.03.2012

                 Jedna stara reč koja se može čuti u Drenovcu

Arnica

Natalija Stanković (1903-1991), supruga Janićija Stankovića (1905-1979) je mesto iza dvorišta Sibina Stankovića (1910-1976),(rođenog brata Janićija Stankovića)sve do „nasipa“ (puta Prokuplje – Kuršumlija) zvala - arnica. Kada  bi njeni unuci, Srećko i Miroslav, poželeli da se igraju sa drugarima,a to su najčešće bili Rade Krstić iz Drenovca i Boban Dimitrijević i Milomir Lazić iz Male Plane, ona bi im govorila :

„ Detišta, nemojte ovde u avliju da pravite vrlivoj, idite u arnicu!“

 Oni su znali gde je to.

             Otvaranjem kapije Sibina Stankovića stupalo se u arnicu

Pošto reč arnica polako nestaje iz upotrebe, značenje te reči je mnogima  nepoznato, pa ćemo zato na ovom mestu reći nekoliko reči o njenom poreklu i značenju.

Reč arnica je veoma stara i raširena u mnogim krajevima južnog i jugoistočnog Balkana. Osnova reči arnica je grčka, pa tako novogrčka reč  àrni  znači „jagnje“, a pridev ãrnisios „jagnjeći“. Ovu reč su u svoj jezik primili Romanovlasi iz srednjovekovne Srbije i oblikovali novu reč arnici (čita se arniči) koja se zadržala do danas u mnogim krajevima Srbije i Bugarske u obliku „arnič“ u značenju „obojena (crvena) vunena pređa“. U jezičkoj simbiozi sa srpskim nastavkom „ica“ nastala je reč „arnica“. Reč je nastala u stočarskoj terminologiji i njom su nazivana polja, neobrađena i pokrivena travom, na kojima su pasle ovce sa jaganjcima. Reč, naravno, nije bila slučajno izabrana, već je njenim izvornim značenjem sugerisano njeno novo značenje, a koje je sada bilo „mesto za jaganjce“, to jest arnica je bilo mesto gde su se ovce jagnjile.

Nestankom nemanjićke srpske i ostalih balkanskih srednjevekovnih država Romanovlasi su se polako asimilovali u „velikom slovenskom moru“ na Balkanu, pa su se i mnoge njihove jezičke specifičnosti izgubile ili preoblikovale. Narod u Srbiji je ipak u svom jezičkom blagu sačuvao uspomenu na njih, ali je sa vremenom menjao značenje mnogih njihovih reči. To i nije bilo čudno, ako se zna da su se Romanovlasi bavili pre svega stočarstvom, a Srbi pretežno poljoprivredom. Postepenim opadanjem stočarstva gubila se i specifična stočarska terminologija.

I desilo se da su mnogi stočarski termini dobili nova, poljoprivredna značenja. To se desilo i sa terminom arnica. Reč arnica je prilagođena srpskim terminima glagola orati (oranica) i dobila oblik ornica.

Reč  arnica odnosno ornica se javlja u mnogim mestima jugoistočne Srbije i svuda ima poljoprivredno značenje. U Baličevcu arnica je „polje na kome se ne radi“, a u Izvoru (Svrljig) „proplanak u šumi, prostor izložen vetrovima“. Za lokalitet Golemu arnicu u Babičkoj gori, kažu da je “ledina, pašnjak“.Reč arnica je upotrebio V.P.Petrović kada je opisivao Zaplanje i Leskovačko  u rečenici: „devojke se sastave pred nečijom portom ili na nekoj arnici i rabote...“ U Lužnici ornica je „njiva, svako mesto u polju“, u Svrljigu „zaravan ispod brega“ . U jednoj lirskoj pesmi iz Lužnice pominje se reč ornica u stihovima:

„Projde momče kroz goricu

Pa iskoči na ornicu

Da si vidi pokornicu (čobanicu)“

Smatra se da se oblik arnica pretežno sreće u krajevima oko Južne Morave, a ornica u krajevima Istočne Srbije i Bugarske. U Makedoniji ornica  je „neorana, neobrađena njiva“, u Bugarskoj „dve – tri godine neobrađivana njiva“.

Dakle, značenje reči arnica ili ornica je: „ledina, seoski pašnjak“.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Proleće je blizu

Počelo je orezivanje voćaka

 Zoran Krstić je poljoprivredni stručnjak pa zato ne treba sumnjati da posao koji radi, radi kvalitetno

                            U pozadini njegova supruga Slađana

 Slađana i komšija Milutin Ristić, u pozadini Zoran

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

STR „CACA“ – Mala Plana

Pod teretom snega urušena terasa je uklonjena a na njenom mestu je nikla nova, mnogo čvršća i lepša. 

                Majstori - Zoran Cakić, Radisav Đokić i Milan Stanković

12.03.2012.

                             Drenovački bunari

Višemesečna suša je gotovo potpuno ispraznila bresničko jezero iz koga se vodom snabdevaju domaćinstva Prokuplja i svih sela prokupačke opštine, pa i Drenovca. Usled takve situacije polovinom februara krenulo se sa restrikcijama, pa je zato Drenovac od tada do danas  imao vodu samo nekoliko, ne vezanih, dana. Voda je postala veliki problem, posebno ako se zna da su to dani proglašene Vanredne situacije . Doduše u dvorištima gotovo svih domaćinstava  su bunari, stari ili nedavno iskopani, ali su gotovo svi tokom godina , zbog koriščenja isključivo bresničke vode,bili postepeno pokrivani i zapuštani. Tokom ove nestašice pokazalo se da je voda    iz  većine  tih bunara neupotrebljiva za piće, a da su se čak  i iz onih čija je voda na prvi pogled  bila bistra  i čista (a njih je bilo tek nekoliko), mnogi ustezali da piju nego su radije kupovali balone sa raznim vrstama „izvorskih“, „eko“ i drugih negaziranih voda, i koristili ih za piće, posebno ako je u domaćinstvima bilo dece.

U svetlu ovakvih okolnosti mnogi su postali svesni neophodnosti da se izvrši mikrobiološka i hemijska analiza vode u njihovim bunarima. Problem je što se to ne može uraditi u Prokuplju, već se uzorci vode moraju nositi u Niš, što ne bi bilo strašno da analiza ne košta oko 5.000,00 dinara, što je trošak koji mnogi Drenovčani sebi ne mogu priuštiti.

Sa godinama se pokazuje da klima, kako makro tako isto i mikro,pa i naša, toplička, postaje sve ćudljivija i nepredvidljivija, što sve ozbiljne ljude upućuje na potrebu rada na planiranju i realizaciji mera kojima će preduprediti ili umanjiti probleme koji mogu nastati usled naglih ili dugotrajnih klimatskih nepogoda.

Kao početak jedne ozbiljne priče, koja treba da usledi, o stanju drenovačkih bunara, na ovom mestu će biti prikazani svi bunari i ukratko opisano njihovo trenutno stanje.

 Bunar Stojana Stamenkovića, u upotrebi, dubina 6m

 Bunar Milivoja Stanojevića, u upotrebi, dubina 9m

 Bunar Miodraga Stanića, voda nije za piće, dubina 18m

 Bunar Draginje Stanojević, voda nije za piće, dubina 7 metara

 Bunar u dvorištu Adžića a ranije pokojnog Miše Radivojevića, pri dnu se obrušio, dubina 9m

 Bunar u dvorištu pokojnog Dragoljuba Radivojevića, pokriven, nije u upotrebi

  Bunar u dvorištu Adžića a ranije pokojnog Vukašina Radivojevića, u upotrebi, dubina 8m

 Bunar između Slavka Nešića i Obrada Jovanovića, u upotrebi, dubina 17m

 Bunar u dvorištu pokojnog Dragiše Nikolića,nije u upotrebi

Bunar u dvorištu Dragana Babića, pokriven, nije u upotrebi 

 Bunar u dvorištu Milenka Sakovića, u upotrebi, dubina 9m

 Bunar u dvorištu pokojnog Vitomira Krstića, pokriven, u upotrebi

 Bunar u dvorištu Milutina Ristića, u upotrebi, dubina 9m

 Bunar u dvorištu Mirka Dejanovića, pokriven, u upotrebi

 Bunar u dvorištu pokojnog  Živka Lončara, nije u upotrebi

 Bunar u dvorištu Zorana Krstića, pokriven, u upotrebi

 Bunar u dvorištu Branislava Babića, pokriven, u upotrebi

 Bunar u dvorištu pokojnog Jovana Krstića, pokriven, nije u upotrebi

 Bunar u dvorištu pokojnog Vukoja Krstića, pokriven, nije u upotrebi

 Bunar u dvorištu Mladena Mitića, pokriven, u upotrebi

 Bunar u dvorištu Krstić Hranislava, u upotrebi, dubina 13m

 Bunar u dvorištu Krstić Hranislava, u upotrebi, dubina 11m

 Bunar u dvorištu Biljane Krstić, pokriven,u upotrebi

 Bunar u dvorištu Olivera Krstića, u upotrebi

 Bunar u dvorištu Desimira Nešića, pokriven, nije u upotrebi

 Bunar u dvorištu Milice Aranđelović, pokriven, nije u upotrebi

 Bunar u dvorištu Milana Krstića, u upotrebi, dubina 6m

 Bunar u dvorištu Ljubomira Stankovića, pokriven, u upotrebi

na fotografiji Mirka – Mira Stanković

 Bunar u dvorištu Milorada Stankovića, u upotrebi

 Bunar u dvorištu Dobrivoja Milićevića, pokriven, u upotrebi

 Bunar u dvorištu Miroslava Radivojevića, pokriven, u upotrebi

 Bunar u dvorištu pokojnog Daleta Mihajlovića, pokriven, nije u upotrebi

 Bunar u dvorištu Gojka Stamenkovića, pokriven, u upotrebi

 Bunar u dvorištu Milomira Stoiljkovića, pokriven, u upotrebi

 Bunar u dvorištu Miroljuba V. Krstića, pokriven, nije u upotrebi

 Bunar u dvorištu Vučka Ristića, pokriven, nije u upotrebi

 Bunar u dvorištu Ljubinka Jovičića, u upotrebi, dubina 6m

 Bunar u dvorištu Milomira Stankovića, pokriven, nema vode

 Bunar u dvorištu Dragiše Stankovića, nije u upotrebi

 Bunar u dvorištu pokojnog Ive Stanojevića, nije u upotrebi

Bunar u dvorištu Miroslava Stankovića, u upotrebi, dubina 6m